Сведоци смо, нарочито на друштвеним мрежама, изутетне виртуелне активности појединих пчелара, учитеља свега и свачега. Друштвене мреже су препуне савета, ,,научних открића“ и свезнања у вези пчела, опсежних припрема и нових техника за наступајућу сезону. Од природе се планира узети што више, а не мањка ни лажна нада да су код појединаца пчеле у топ стању још у фебруару месецу. А кад су у питању угинућа, углавном се ћути или је то кривица другог или нечег што није до пчелара. На пример није ваљао лек, подвалио му продавац или је имао тровања претходне године. Иначе, већина пчелара су дупли лажови у односу на ловце или риболовце. Ако је била добра година и велики принос, рећи ће, било је солидно, задовољан сам, да не би поклонио теглу меда. На лошој години, да не би повредио сујету, рећи ће, задовољан сам, ја сам цедио, и ако други нису. Постоје и они који претерују у љубави према пчелама, тепајући наглашено, а не признају да није само љубав у питању. Наравно, пчеларство је лепо и изазовно, али превелики труд који се не исплати, није баш за похвалу. Љубав би требало, да је бар мало узвраћена.

У преписивачкој литератури код нас, набројано је прегршт послова по месецима. Радови у јануару, фебруару, марту и тд. Од старих сам чуо да је Крстовдан, у јесен, дан кад су сви радови око пчела завршени (27. септембар). И то је то. Трудим се да нема отварања и прегледања кошница до друге половине марта, односно почетка априла. У тих непуних пет месеци, може се обићи пчелињак, видети да се нека кошница није преврнула од стране неке животиње, да ветар није подигао кров или уклонити или затворити неке које су из неког разлога предмет грабежи. Зими се врше само техничке припреме за наредну сезону, припремају рамови, нове кошнице, размишља о грешкама из претходне сезоне, слушају предавања и поуке искусних и проверених пчелара, а њих је за чудо најмање на друштвеним мрежама. А на друштвеним мрежама видео сам прегледе и бројања рамова легла и у јануару месецу.

Шта је то потребно да се уради, а да се кошнице не отварају и не дирају читавих пет месеци. Чак и након тога није потребно детаљно прегледати и бројати рамове са леглом, али то је већ нека друга тема. Пре свега потревно је до караја септембра месеца:

• Спојити заједнице и слабиће не узимљавати;
• Ко пчелари са десеторамним кошницама, узимити на осам рамова;
• Обезбедити довољно хране до априла месеца;
• Очистити пчеле од варое уз помоћ познатих биолошких метода, а по потреби и уз помоћ дозвољених хемијских средстава у периоду без медобрања и без медишних наставака на кошницама;
• Заменити 80% до 90% матица и тако ући у нову сезону са младим матицама (оставити само добре за родоначелнице или трутовске заједнице за наредну сезону);
• Заменити лоше саће, црно и деформисано;

Значи, нема потребе додавати погаче и подизати кровове кошница под снегом. Добро је, кад с пролећа установимо да имамо вишак меда у плодишту и кад је потреба растеретити и проширити плодиште, кад за то дође време. Ако баш нисмо сигурни, а с јесени смо записали или запамтили неке кошнице које су слабије и неке са више хране, онда можемо такве преконстролисати. Отворимо најслабију и најбољу и изведемо закључак. Положај клубета исто нам говори пуно. Ако је клубе напред, то нам говори да има хране јер мед је увек позади. Иначе, рамове са леглом не бројати, већ гледати величину и компактност пчелињег клубета, а то се лако види подизањем поклопне даске или збега. Умирујући звук, без јаког брујања, говори нам да је све у реду. Пуне корпе полена исто тако.

Свакако, појединим заједницама можда има потребе додати погачу, ако сумњамо да хране нема довољно. Боље је и то, него дозволити да пчелиња заједница угине због глади. Кад смо већ код додавања погача, моје лично искуство каже и препоручује, да је најбоље на сатоноше додати медно тесто. Оно се прави од меда, млевеног шећера и чаја од пелина. Прави се ручно или у мешаони, до тврдоће да се не лепи за прсте. Додаје се у пластичним кесама као за погаче.

Први пролећни преглед подразумева процену снаге пчелињих заједница за прву очекивану пчелињу пашу. Не треба да се састоји у бројању рамова са леглом, већ како је горе речено, састоји се у процени величине и компактности пчелињег клубета и броју заузетих улица, тј. густине пчела у плодишту. Народски речено, треба да кипи од пчеле. За многе је уљана репица, прва озбиљнија паша, али на њу треба ићи са спремним заједницама, а не да нам буде развојна паша. Добра процена снаге, за коју је потребно искуство и класификација заједница, основ је за добро планирање и одређивање које заједнице и на које медобрање могу ићи. Неке неће ни ићи на медобрање, већ нам могу послужити као помоћне заједнице, за појачавање средњих заједница, а неке ће послужити за оплодњаке. Знање је моћ, а машта чини свашта!