Задњих петнаестак година, сведоци смо жеље пчелара да садњом медоносног биља побољшају пчелињу пашу, која је све оскуднија. Узроци томе су различити, али свакако, климатске промене су један од узрока на који се многи позивају. Међутим, није све у климатским променама, јер има нечег што је и до нас. По мом мишљењу, главни узроци лошијих приноса су:

• недостатак озбиљне селекције генетског материјала;
• неконтролисано повећање броја кошница на територији Републике Србије;
• недостатак озбиљног плана-стратегије развоја пчеларства;
• и ако постоје прописи о распореду, сеоби и постављању кошница, пчелари се тога не придржавају, а надлежне институције не реагују;
• постоје и јасни прописи о употреби пестицида и заштити биљних култура, али узгајивачи биљних култура не поштују, а институције не реагују, па су тровања пчела масовна;
• постоје и други разлози, као што је смањење сточног фонда, ливаде зарастају, нема ђубрења, па су приноси и на ливадској паши симболични.

О овоме се може дискутовати и на који начин бар побољшати пчелињу пашу у овако тешким условима за пчеларење. Пчелари су се заиста трудили, сејали, садили, пробали све што је предлагано задњих година. Пробана је пауловнија, фацелија, еспарзета, софора, еводија и друге биљке. Овде морам издвојити еводију, јер по мом мишљењу она је оправдала очекивања. Наредни редови су преузети са Википедије.

Еводија је ниже листопадно дрво, до 15 m; широке, кишобранасте, заобљене круне и брзог раста у младости. Кора је сива и глатка.

Листови су наспрамни, крупни 45 cm дуги, непарно перасто сложени, састављени од седам до 11 јајастих сјајних тамно зелених лиски, на којима је 7-14 секундарних нерава са сваке стране главног нерва. Миришљави листови задржавају боју током вегетације. У јесен лист не мења боју и опада зелен или жућкастозелен.

Цветови су петочлани (ређе четворочлани) ситни, двополни, розељубичасти или бели, у заравњеним гроњама широким 10-15 cm. Јаког су мириса и интензивне боје; богати су нектаром и поленом. Чашични листићи 0,5-1,5 mm, крунични 3-5 mm споља голи, изнутра слабо или понекад густо длакави. Надцветни тучак длакав између карпела, остали део мање длакав или го. По два семена заметка у карпели. Цвета веома обилно током јула и августа, сваке године. Период цветања је дуг и траје до четири недеље. Цветне дршке су црвенкасте боје. Распоред цветова је такав да се функционално мушки цветови јављају терминално, а женски латерално.

Плод је двосемени пуцајући мешак. Из једног цвета настаје 5 зракасто распоређених длакавих или голих мешака 5-11 mm дугих, крушкастог облика са кљунастим врхом. Плодоноси већ у четвртој години живота. Од два семена у плоду обично је доње штуро. Сјајно црно елипсоидно семе, 2,5–4 mm, сазрева у октобру и новембру, када се и сакупља. 

За нас пчеларе, важно је да знамо да цвета дуго, да је добра поленарица и да даје нектар. Цвета у јулу и августу. Није захтевна по питању змљишта. Један хектар засада може дати и до тоне меда.

[1] Извор: Википедија