Кошница је стан пчелињег друштва, који у ствари сачињава већа или мања шупљина, правилног или неправилног облика, заштићена од кише, снега и ветра, изграђена и намењена смештају пчелињег друштва.^[1]

Постоји више типова кошница, али све кошнице можемо сврстати у две основне групе и то:

• кошнице са непокретним саћем;
• кошнице са покретним саћем.

Савремене кошнице са покретним саћем могу се поделити на:

• кошнице настављаче (неограничене запремине);
• кошнице са ограниченом запремином.

У кошнице настављаче са неограниченом запремином убрајамо Лангстрот-Рутову кошницу, Дадан Блатову, Фарарову као и неке новије кошнице, попут Родне Воје, Еко Воје и кошнице које су ређе у употреби, као на пример Алпска кошница, и неке друге.

Основна карактеристика настављача је у томе што се по потреби могу неограничено проширивати или сужавати додавањем наставака, док то није у потпуности могуће код кошница са ограниченим простором. Неке од кошница са ограниченим простором се отварају позади, као што је Алберти – Жнидаршичева (АЖ) кошница, док се полошке отварају одозго. Имајући у виду да се полошка проширује хоризонтално, она је ограничена бројем рамова за које конструисана.

Од величине оквира и његовог облика зависи могућност примене разних техника и начина пчеларења. Облик и величина оквира пратили су историјски развој кошница, односно од одабране величине оквира зависи облик и димензија кошнице, могућност проширивања плодиша и медишта. Многе су оквире пробали знатижељни пчелари. Имајући то у виду, можемо разликовати:

• кошнице са широко ниским оквирима;
• кошнице са уско високим оквирима;
• кошнице са уско ниским оквирима;
• кошнице са једнаким рамовима у плодишту и медишту;
• кошнице са различитим рамовима у плодишту и медишту.

У нашим крајевима, па и шире, углавном су заступљене ЛР и ДБ кошнице, а у мањем обиму Фарарова кошница разних димензија рамова, Полошка, АЖ и Родна Воја. Може се рећи да ДБ кошница са десет рамова има све више присталица. Иначе, ако се може рећи ,, стандардна“ ДБ кошница је кошница од дванаест рамова. Пчелари су према својим потребама, експериментисали и према свом искуству повећавали, односно смањивали број рамова у кошници. Према старом пчеларском менталитету, свако хвали своју кошницу, а важно је знати да је кошница само алат, а пчеларство занат. За сваког пчелара је најважније, да пчелари са кошницом са којом најбоље зна пчеларити.

[1] Тихомир Јевтић ,,Живот и гајење пчела“ 5. издање Задружне књиге-Београд 1961. год.