На друштвеним мрежама, разним форумима и у обичним пчеларским разговорима могу се чути опречна мишљења, међусобна оптуживања, разна ,,мудровања“, а често и свађе, кад се постави питање, ко је прави пчелар, а ко је медар. Стиче се утисак да су у већини случајева бројнији они који су прави пчелари. Они најчешће изјављују, да пчеле гаје из љубави, да никад не врцају мед ако га нема довољно за пчеле, не прихрањују шећером, не употребљавају хемију. Свакако, ако су те изјаве тачне и искрене, заслужују сваку похвалу. Међутим, велико је питање, да ли је то у пракси баш тако. Нарочито су оговарању изложени они пчелари који имају пристојне приносе меда, већи број кошница, раде свој посао и ћуте.

Љубав према пчелама и гајење пчела су дивно осећање и племенита делатност, али до десет кошница. Преко десет кошница, љубав постаје помало скупа, још ако није узвраћена, ето проблема. Зато изјавити и бити мотивисан само на гајење пчела због љубави, често неузвраћене, помало је, а може се рећи и скроз лицемерно. Мотив оваквог размишљања и делања често лежи у незнању, које за резултат има честе неуспехе. А заборавља се, да је за пчеларење потребно велико знање и најмање десет година непрекидног рада са пчелама. Поред тога, заборавља се чињеница, да је пчеларство високо ризична и ниско порофитабилна делатност. Ако смо овога свесни, онда знамо шта нам је чинити и у какав се ризик упуштамо.

Стиче се утисак да медари више воде рачуна о неким економским показатељима, као што су, економичност, профитабилност, продуктивност, ликвидност. Шта нам они говоре? Ако се годишње изврца мање од 30 кг. меда по кошници, не рачунајући пчеларев рад, онда треба ставити прст на чело и признати, да се то не исплати. Пчелар мора интервенисати кад пчелиња заједница нема довољно хране и у сваком случају кад је пчелиња заједница угрожена. Заборавља се чињеница, да многе пчелиње заједнице у природи угину због недостатка хране, а нарочито у лошим годинама, када нема довољно нектара.

Већина медара, зна узгајати матице на свом пчелињаку, водити рачуна о селекцији по мајчиној линији, бар на медну продуктивност. Зна вароу држати под контролом целе године, мењати матице на половини пчелињака, сваке године. Медар има најмање 20 процената помоћнх заједница у односу на производне заједнице, на располагању младе матице, исправно саће у кошници и још пуно тога. Производне заједнице не слаби у току сезоне за прављење ројева, нуклеуса, оплодњака. За то му служе помоћне заједнице.

На већ поменутим дебатама, још увек се расправља о давно и научно потврђеним чињеницама. Спорни су, величина ћелије сата, сојеви матица, додавање сатних основа, ројење, начини узгоја матица. Ројева матица, из тихе смене, селекционисана, још увек су предмет расправе. У земљама напредног пчеларства, одавно се о томе не расправља. Расправља се о томе, која линија има бољу продуктивност, мирноћу, отпорност на болести, мању склоност ка ројењу.  

Овде не треба да се препознају прави пчелари, који уживају у свом дворишту, узбуђено посматрају и са грана скидају ројеве.