Једно уводно и гласно размишљање

Анализа неке делатности, односно оног чиме се бавимо, успеха или неуспеха, крајње је незахвалан посао. Пчелари се из године у годину суочавају са низом проблема, нарочито пашним приликама на терену, које понекад заиста делују обесхрабрујуће. И не само пашним приликама. Изазова и проблема је на претек. Али опет, са друге стране, нама је често нејасан унутрашњи порив, односно мотив, на основу кога ми пчелари и даље радимо, стварамо и живимо животом истинских пчелара. Они којима је једини мотив био профит, односно зарада, већ су одустали, а како време одмиче многи ће одустати. Можда су ово времена прочишћења, унутрашњег преиспитивања и на крају рационалног сагледавања ствари. То је можда и истински основ да једни дригима погледамо у очи и сами себе истински спознамо и признамо да ли поштујемо друге и себе. За почетак, наизглед једно мало и лако оствариво правило ,,бон тона,, да на малом простору не истоварамо кошнице у непосредној близини колега пчелара који већ имају своју локацију. Пчеларство је као и друге гране пољопривреде фабрика под ведрим небом. Ратари могу користити системе за наводњавање, повртари пластенике, али пчелари не могу утицати у значајном обиму на пашне прилике. Багремова паша, као главна паша у Србији, има обележја праве лутрије и исчекивања. Сложиће те се да и у томе има држи.

Једно мало запажање

Са приносом меда у 2024. години ретко се ко може похвалити. И не само ове године. Са изузетком две, три године у задњих десетак, остале су биле на ивици рентабилности. Додуше, откупне цене меда су у неком периоду биле пристојне па је то на неки начин ублажило ниже приносе. Наравно, субвенције државе по кошници пчела и у инвестиције у физичку имовину газдинстава имале су свој позитиван утицај. Ове године смо сведоци колапса тржишта меда и веома ниским откупним ценама. За багремов мед откупљивачи нуде цену испод 4 евра, а за сунцокрет 1,6 евра. Ако литар горива кошта између 1,8 евра и 2 евра, каква је рачуница селити пчеле у Банат на сунцокретову пашу и прећи возилом у једном правцу преко 300 километара. А мора се ићи најмање 3-4 пута у тих месец дана. Код нас су и други трошкови пчеларења високи. Када се све узме у обзир, мишљења сам да је неки минималан принос меда по кошници на годишњем нивоу 50 кг. да би се нешто и зарадило. Пчелари често у вођењу личног трошковног рачуноводства не узимају у обзир свој надасве мукотрпан рад. Само најбољи и најупорнији повремено имају приходе изнад 50 кг. по кошници.

Износим своје лично мишљење, што не мора да је тако. Један од узрока слабијег приноса меда, поред поменутих пашних и временских прилика је, непоштовање правила понашања и распоређивања кошница. На малом простору смести се велики број кошница, тако да су сви на губитку. Ствара се и могућност преношења паразита (вароа) и болести пчела. Не бих о генетици и мешању раса пчела. Али очигледно, задњих педесетак година илегално је увезено матица почев од аустралијске жуте пчеле, италијанске жуте, кавкаске, а у задње време и бакваст пчеле. Није се озбиљно и на савремен, стручан начин радило на генетици домаће карнике. Пуно је илегалних узгајивача матица који годишње продају по неколико хиљада матица. Квалитет тих матица је крајње упитан, а маркетиншки носе бомбастичан назив ,,високо квалитетне и селекционисане матице“. Част изузецима. Климатске промене се ваљда не односе само на Балкан. Има држава и подручја у Европи где су приноси од 80 до и преко 100 кг. меда по кошници.

Сушно лето 2023. год., лепа јесен и топла зима

Била нам је једна топла зима, али не, све што срце има. Топлој зими претходило је сушно лето са мањком полена и лепа јесен, где је било и кише и полена у природи. Да је дошла права зима у јануару и фебруару са мразевима, онда би се остварило оно пчеларско правило ,,каква леденица, таква меденица,,. Кад није тако, зима и лоше време покажу зубе у недоба. Наравно, матица при таквим условима почиње раније да залеже, троше се зимске залихе. Фебруар месец је био најтоплији месец од кад се мере температуре. Топао фебруар није био само проблем пчелара већ и љубитеља зимских спортова. Рано воће је почело цветати већ у фебруару, џенарика на пример, већ крајем месеца фебруара и почетком марта. Слушајући и читајући извештаје са паше уљане репице, долази се до закључка да су приноси били пристојни, наравно само пчеларима који су припремили своје пчеле да искористе ову пашу. Било је приноса и око 20 кг. по кошници, што је добар резултат.

Багремова паша

И баш, као по правилу, кад багрем рано цвета, лоше време покаже зубе. Негде је почео цветати почетком априла, а средином априла је био у пуном цвату. Тог дана, враћајући се из Каменова са чувеног пчеларског сајма приметили смо да у Лапову поред пута увелико ,,пасуља“ како то пчелару у жаргону кажу. Ко је имао добре заједнице, у пар дана, био је у плусу 15 и више килограма. Такви су били заиста ретки. Багрем је медио и на нижим температурама од 20 степени. Правило је да нема правила. Такозвани други багрем испратило је још кишовитије време и ниже температуре у односу на крајеве где цвета тз. први багрем. Стабилизација времена наступила је тек половином маја. Понавља се већ неколико година стара прича. Према неким информацијама, изузетак су неки делови источне и југоисточене Србије. Али генерално, багремова паша као главна паша, са приносом испод 20 кг. по кошници је неуспела. Треба рећи, да је један велики број пчелара због најављеног лошег времена одустао од селидбе и на тај начин остао ускраћен за неки принос од 7 до 15 кг. на ваги и то у зависности од локације. Некада је заиста и срећа потребна!

По шумама и горама

Ето, понеко је имао и среће на цветној ливади и бујној шуми. На шумовитим планинама и цветним ливадама вага је била непрестано у плусу почев од половине маја до караја јуна. Ово се односи на црногоричне планине, нећемо их именовати. Да није медведа следеће године би се сјатило на хиљаде кошница. Значи, у зависности од локације, нека подручја су дала ливадског нектара, медне росе и медљиковца. Слике у прилогу све говоре. И кад човек помисли да све ово ,,батали“ и постави себи питање ,,има ли шта паметније у животу да се бави“, онда се деси овако нешто. Човек се физички и психички одмори и каже ,,идемо даље“. Од краја јуна наступа сушни период у већини подручја Србије, а у неким деловима, све до септембра месеца није пала ни кап кише пуна три месеца. Киша је била реткост и то само локалног карактера. Исто важи и за подручје Војводине, где већина селећих пчелара сели на сунцокретову пашу. У сушном периоду јавља се и проблем недостатка полена у природи, па долази до застоја или прекида легла.

Сунцокрете наш насушни

Већина селећих пчелара одвози своје кошнице на сунцокретову пашу. Један део пчелара, да се тако изразим коцкарским речником, сели да би се ,,вадио“, како због слабих приноса на багремовој или ливадској паши, тако и због обезбеђивања залиха меда за успешно презимљавање. Јул је месец, време је стабилније, али ни сунцокрет више није као што је некад био. Знао је сунцокрет медити и до месец дана иако су температуре биле високе и до 40 степени целзијуса. Не би се звао сунцокрет, сунце му не смета. Међутим, приноси су сваке године све мањи. Разна су тумачења, а пчелари су прилично маштовити. Због неизвесности тржишта и ниских цена, ратари га сеју на мањим површинама. И ратаре муче исте бриге као и пчеларе. Неко каже да је све мање оних наших старих сорти које су давале обиље нектара, а све више страних, увозних сорти које слабије и краће луче нектар.

И опет, није све до ратара, прскања, семена, временских услова, има нешто и до нас пчелара. У то сам убеђен и у пракси потврдио. Досели ли неко стотину кошница до мене, на неких стотинак метара, сутрадан вага пада најмање 1-1,5 кг. Постоји Закон о сточарству, Правилник о условима и начину гајења пчела, као и други правни акти, али то нико не поштује и нема санкција за несавесне пчеларе. Непланско повећање броја пчелара и кошница, недостатак реда и катастра пчелиње паше, довели су до тога да ,,мала бара трпи много крокодила“. Али и поред тога, кад би поштовали основни Морални закон Божји имало би места и меда под овим сунцем за све нас. Укратко, сунцокретова паша ове године је била мршава. Пчеле су донеле себи зимницу, а било је и за врцати. Само су појединци, у зависности од локације и биолошког степена развоја пчелињих заједница изврцали 15-20 кг. по кошници.

Будућност је неизвесна а малодушности нема места

Увод у наредну пчеларску годину сличан је прошлогодишњој јесени. Имали смо сушно лето, недостатак полена. Али, ево нама кише и у септембру и у октобру са температурама уобичајеним за ово доба године, чак понекад и правим летњим. Природа опет озелени. Полена има, као и легла и имаће га ако овако настави. Ако нека заједница има превише легла, вероватно има и више варое. Ако смо урадили све како треба не треба бринути. То значи, да смо оставили за зимовање јаке и здраве заједнице, да смо вароу смањили на подношљив ниво, да смо изменили матице, оставили довољно хране, спојили слабиће и сместили кошнице на сигурно и природи примерено место за зимовање. А зима, била она нама топла, са плавом матицом или неке друге боје, или хладна са младом матицом, све једно је! Правило је да нема правила!