Пчеларство је специфична пољопривредна делатност којом се могу бавити особе различитих професија, узраста и пола. Раније су се пчеларством претежно бавили сељаци и сеоска интелигенција (учитељи и свештеници). Данас имамо велики број људи ван пољопривреде, од индустријских радника и службеника до високообразованих интелектуалаца, који налазе интерес у држању медоносних пчела у свом слободном времену или након пензионисања.^[1] Тешко је разграничити професионално пчеларење од пчеларења из хобија. Према савременом, ужем схватању, сматра се да је професионално пчеларење пчеларска делатност, од које пчелар и његова породица остварују материјалну егзистенцију, односно само живе од пчеларства и наравно ради испуњења тог циља поседују већи број кошница. Све друго представља пчеларење из хобија. Неки пак кажу, да је сваки пчелар професионалац ако има више од 50 кошница и при томе произведе меда и других пчелињих производа не само за себе, већ вишак пласира на тржиште. Све у свему, таква врста спорења и није толико важна, важно је бити добар пчелар и држати онолико кошница, којима се може посветити дужна пажња. Људи пчеларе из хобија са различитим мотивима, а најчешће због интересовања за биологију пчела, праћења њиховог живота и рада, ради добијања меда за своју породицу и своје пријатеље. Пчеларити могу и мушкарци и жене, осим оних особа које могу бити алергичне на убоде пчела.

Поред професионалног пчеларења и пчеларења из хобија, упоредо пчеларити се може и ради проучавања пчела, односно бављења науком. С поносом можемо истаћи да је српско пчеларство пратило сва модерна достигнућа науке и праксе зашта су посебно заслужни утемељивачи рационалног пчеларења у Срба, почев од свештеника Аврама Максимовића, Јована Живановића и других. Карловачка Богословија у Сремским Карловцима имала је катедру пчеларства заслугом Митрополита Стратимировића још крајем деветнаестог века.^[2]

За професионално пчеларење, од велике важности је добро познавати живот пчела, стећи неопходно искуство и имати довољно теоретског знања у примени модерних техника пчеларења. Поред пчеларског знања и искуства, од великог значаја за сваког озбиљног пчелара је познавање основних принципа економије пчеларења. То подразумева, да се уз најмањи труд и улагање постигне што бољи резултат. Искуство говори да ДБ кошница тражи најмање рада и интервенција пчелара, што је сврстава у сам врх кошница којима се пчелари у наше доба.

[1] Јован Кулинчевић, Пчеларство, ,,Партенон“, Београд, седмо издање

[2] То се види из писма Јована Живановића Илариону Руварцу, архимандриту Гргетешком