Знамо да се пчелари слажу само око једне ствари. Не треба стајати испред полетаљке кад се врши преглед пчелињих заједница. По свим осталим питањима добиће се различити одговори. Тако је и са утопљавањем пчелињих заједница.

Утопљавање пчелињих заједница пчелари раде на различите начине. Користе се разни утопљавајући материјали. Најчешће се користе новине, картон, стиропор, најлон, разне фолије. Неки чак целе кошнице обавијају утопљавајућим материјалом. Свашта има у понуди, нарочито на интернету и друштвеним мрежама. У времену интернета, заиста је пуно учитеља пчеларства, али треба бити крајње обазрив према понуђеном, нарочито млади пчелари почетници. О нечему може бити хиљаду мишљења, поука и ,,сазнања“ која неминовно воде до забуне, непотребних трошкова и на крају разочарења у само пчеларство.

Одговор на ово питање лежи у пар основних сазнања о природном станишту пчела. Своје станиште најчешће граде на висинама, преко два метра. Најчешће је то нека шупљина у дрвету са малим отвором и не превеликим простором. Зашто је то тако, то само оне знају. Ми претпостављамо да то раде ради заштите од животиња, медведа на пример. У таквом простору лакше одржавају микро климу и потребну влажност ваздуха. Знамо да пчеле греју клубе, а не простор у целој кошници. Поуздано се зна да пчеле крећу са одгајањем легла у време почетка дужања дана у првим данима зиме. Оне се вероватно оријентишу према положају земље наспрам сунца. Народ каже: ,,од Св. Спиридона па до Православног Божића дан одужа колико петао може да скочи са прага“. Управо у ово време почиње легло. Хормонални нагон за продужење врсте долази до изражаја. Може се десити да напољу буде хладно са дубоким минусом, али пчеле раде своје. Наравно то је у мери која одговара осталим условима (присуство матице, довољна количина хране, резерве перге, здраве популације). У природи, станишта немају полетаљке. У топлим пределима пчеле граде станиште и на отвореном.

У природи нема треће стране да утопли станиште пчела. Тај посао раде саме уз помоћ природног инстикта. Мотиви пчеларс су различити. Може то бити мало хране у кошници, старе и дотрајале кошнице, подстицање раног легла. Може то бити једна од радњи у склопу припрема за багремову пашу. Утопљавају се слабе пчелиње заједнице. Неки то раде само због навике.

Кад се узме све у обзир, сазнања о природном станишту, трошкови рада и материјала, очекивани бољитак од утопљавања, треба трезвено и искуствено размисли и донети праву одлуку. Моје лично мишљење је да је та радња беспотребна. Ово важи само кад пчелар има стандардне, добре и исправне кошнице са поклопном даском. У природи, станиште има само један отвор. Свакако, додатно утопљавање не може да шкоди, осим неких материјала и начина који узрокују повећану влажност. Да ли се утопљавање исплати, ствар је дубље анализе.

Ако се ради утопљавање, онда то трба радити кад почне интезиван узгој легла. У нашим условима, то је крај фебруара и почетак марта месеца. Рано утопљавање не треба да подстиче рано легло. Од старијих пчелара може се чути да су задовољни кад у јануару и фебруару има мало или нимало легла.