Уводна разматрања

За почетнике и радознале, заиста није једноставно доћи до начина пчеларења, који не захтева превише мешања пчелара у живот пчела. Почетници и радознали без разлога, пречесто отварају кошнице, како у сезони тако и зими. Интернет са мноштвом друштвених мрежа пружа доста информација, али добар део тих информација и објава је демагошког карактера. Има и појединаца који намерно злоупотребаљавју и нетачно преносе своја и туђа искуства. Зашто је то тако, велико је питање, можда за социологе, психологе па и за психијатре. Зато је веома важно да почетници одаберу учитеља пчелара који је познат, поштен, одговоран и спреман да своје знање пренесе на другога. И наравно да то буде човек од поверења. У савременом свету, до таквог је тешко доћи, али све тражи упорност и труд.

Следеће, пчеларска литература у Србији од 1945. године,  као и на простору бивше Југославије, углавном се ослањала на руске ауторе из познатих разлога. Међу првим послератним књигама истиче се књига Тихомира Јевтића ,,Живот и гајење пчела“. Та књига се ослања на књигу совјетских аутора П.С.Шчербина и П.Ј.Близњука која се зове Пчеларство (издање из 1948. год. Задружног издавачког предузећа Београд). Каснији аутори и писци књига и приручника прилично се ослањају на књигу Тихомира Јевтића. Ова књига је донекле, трасирала пут српског пчеларства у годинама које су следиле. Стечено искуство и начин пчеларења предају се потомцима и следбеницима усмено и писмено. ,,Сви ми зидамо на темељима и костима наших предака“ (Фуко).

С друге стране, свет, тз. западне културе има филосовију усавршавања ствари, више него себе самих. Та склоност према планирању и усавршавању ствари и делатности до јединствености и једноставности има своје практичне резултате. Тако је и у пчеларству. Практичност, економичност, профитабилност и продуктивност су увек на првом месту. Примена научних достигнућа у области вештачке селекције на високом је ступњу. Не кажем да на овим просторима нема научних истраживања и селекције матица, али статистички подаци не иду у прилог томе. Зашто су код нас ниски приноси по кошници пчела, питање је за дубљу и озбиљнију анализу. Исти тај свет има склоност ка максималној добити, пчелама се узма више меда, а дaje мало више шећера. То опет ствара последице друге врсте, пад имунитета пчелиње заједнице, појаву болести и тз. нестајања пчелињих заједница. Средњи пут је можда и најсигурнији пут, па треба наћи меру између максималне добити и здравља пчелињих заједница. Потребно је плански трасирати пут ,,између истока и запада“, док још увек нису потрошени сви људски и природни ресурси. Селекција пчела на медну продуктивност и отпорност на болести мора бити на првом месту. Не треба занемарити ни мирноћу, како би рад на пчелињаку био задовољство, са што мање употребе димилице, пчеларских одела и рукавица.

НАСТАВИЋЕ СЕ……..