Мед је најпознатији пчелињи производ и највише заступљен у људској исхрани. Овде нећу говорити о научној дефиницији меда, то се може наћи у разним уџбеницима, часописима, научним публикацијама, на интернету. Овде ћу поставити питање, колико је данас заступљен у људској исхрани и шта је то толико конкурентно меду? Иначе, у историји људске исхране заузимао је високо место.

Нема сумње, материјални историјски извори говоре да је био заступљен у људској исхрани и коришћен у друге сврхе још од праисторије. Корист за људско здравље и благотворна дејства меда забележена су у Библији и светим списима многих народа. Користио се у исхрани, лечењу, справљању лекова, балсамовању умрлих и у друге сврхе. Говори се да је Александар Македонски, након смрти у задњем походу на исток, враћен у постојбину потопљен у мед.

У средњовековној Србији, у време краља Милутина, пчелари су били ослобођени војне службе. Мед и восак за верске потребе били су на цени. Деветнаести век је био век експанзије шећера и он је лагано птискикао мед у други план. И данас је употреба шћера у исхрани и кондиторској индустрији доминантна. У двадесетом веку, а нарочито у ери промоције здраве исхране, мед добија своје место на тржишту, али недовољно. Далеко је скупљи производ од шећера, па га сиромашни не могу приуштити. А на овим просторима транзиције, већина становништва је сиромашна.

Додатне невоље пчеларима, као и становништву и његовом здрављу, доноси либерализација тржишта. Сведоци смо увоза медова сумњивог квалитета и вештачки прављеног. Потрошачи су доведени у заблуду и изложени опасности по своје здравље. Сведоци смо парадокса. Ове 2020 године откупна цена багремовог меда је 750 динара, а малопродајна цена назови ,,багремовог меда“у трговинама је 330 динара. Нажалост, државне институције ништа не предузимају. Удружења пчелара, односно пчеларски савез, благо реагују и то на погрешан начин. Суштински се не учествује у доношењу прописа. За почетак би било довољно иницирати и променити Правилник о квалитеу меда и из правилника избацити тз. ,,пекарски мед“. Такав мед се може користити само у пекарској индустрији и не би се требао продавати на теглу. На етикети се једва може прочитати чему служи и назив, али је јасно у називу истакнут наслов ,,Багремов мед“. Пчелари знају о чему се ради, а грађани нам се трују ,,пекарским медом“.

Мед се данас углавном конзумира, тако што се узме једна кашичица меда и попије чаша воде или заслади чај. Ретко неко намаже мед на парче хлеба или поједе палачинку са медом. Домаћице ретко праве колаче са медом. Углавном, палачинке се праве са неким кремом, за торте и колаче користи се шећер. Мед се може користити и у припремању других, па и сланих јела. Кад идемо у госте и носимо поклон, тегла меда је реткост. Чоколада, кафа, шећер, флаша пића, имају предност. Ако пчелар иде у госте и понесе теглу меда, не поступа баш паметно. Углавном ће осетити да домаћин и нема неке благодарности. Најчешће помисли: ,,он је пчелар, има он тога доста, па је зато и донео мед да се не потроши“. Више ће бити захвалан ако му се купи килограм банана и двеста грама кафе. А и јефтиније је. Зној пчелара нико не види.

Кад се све узме у обзир, мед незаслужено заузима ниско месту међу животним намирницама, како због навика, тако и због необавештености потрошача. Има још других разлога, али о томе други пут. Његова нутритивна вредност, лековита, антимикробна и антиканцерогена својства су неспорна и научно доказана. Млади треба да знају да мед успорава и старење. Један наш ужички пчелар је испевао стих: ,,Једи меда да рано не постанеш деда“, у смислу старења, наравно.