Отварање кошница и често прегледање, није добро за пчелиње заједнице. Честим отварањем кошница, ремети се уобичајена активност пчела, биолошки поредак, тепература у кошници, што на крају има за последицу стрес пчелиње заједнице. У време паше, значајно се смањује принос такве заједнице. Најчешће то раде пчелари почетници из радозналости или неких других разлога. Научно је утврђено да свако отварање кошница и непотребно узнемиравање изазива стрес у пчелињој заједници и потребно је време да пчеле поправе то неприродно стање. Отварање кошница и преглед пчелињих заједница треба радити крајње обазриво, без претеране употребе дима и у време када је то крајње неопходно. Свако отварање кошнице треба да има неки планирани циљ. Преглед пчелињих зајеница врши се у циљу утврђивања стања након изимљавања. Нарочито се односи на присуство матице и легла, количину хране, процену снаге пчелиње заједнице и здравствено стање.

Овај преглед пчелињих заједница назива се први пролећни преглед и он се најчешће врши у време пролећне равнодневнице од 15.  до 25.марта, што опет зависи од временских прилика. Треба одабрати дан и  време када нема пуно ветра, када пчелиње заједнице раде интезивно и кад је спољна температура преко 15 степени целзијуса, а најбоље када је температура ваздуха око 18 степени целзијуса. Искусни пчелари могу на основу понашања пчела на лету визуелно, ,прочитати“ стање у кошницама. Исто тако, погледом на сатоноше, без вађења рамова, на основу звука и понашања пчела можемо закључити какво је стање у кошници. Када се види да је пчелиње клубе јединствено, није раштркано, а звук из кошнице тих, умилан, може се закључити да је у кошници све у реду. Није потребно прелиставати све рамове у кошници. Количина хране лако се може проценити. Благим чукањем задњег дела рама на основу тупог звука можемо закључити да има меда. Довољно је извадити крајњи рам супротно од клубета и проценити количину хране. Ако пчеле интезивно уносе полен у кошницу без задржавања на лету, односно полетаљци, журно улазе и излазе, без збуњеног кретања уз предњи зид кошнице, онда се са сигурношћу може закључити да заједница има матицу. Такође, на подлошку антиварозне подњаче може се видети колико је у кошници запоседнуто улица пчела и снага пчелиње заједнице. Ове методе нису сасвим поуздане, па се стварно стање у кошници може утврдити детаљним прегледом.

Слике:

Пчелиње заједнице које су слабо зимовале, остале са мало пчела или из неких других разлога нисмо сигурни да ће достићи биолошки развој да искористе прву багремову пашу, треба спојити са средње развијеним заједницама. Није економски исплативо спајати две слабе пчелиње заједнице, јер од два слабића не може се добити јака пчелиња заједница. Поред слабих заједница, треба спојити односно неутралилати (истрести), заједнице са матицом трутушом. Ако се током прегледа нађе оболела пчелиња заједница, такве не треба спајати са здравим пчелињим заједницама да се болест не прошири у пчелињаку. Таква се заједница елиминише, односно санира уз савет ветеринара и поштовање прописа из области здравствене заштите животиња.

Заједницама са недовољно хране, додаје се храна из других заједница које имају вишак хране или из резерви, а ако нема онда се приступа нужној прихрани. Поред резерве поленовог праха из претходне године, у ово доба године, да би заједнице имале сигуран и оптималан развој, потребно је да у кошници имају минимално 10 кг. меда, а то значи најмање три пуна ДБ оквира. Ако нема довољно меда најбоље је на сатоноше додати погачу или медно тесто. Може се додати и блажи раствор сирупа, ако су пчелиње заједнице довољно јаке да га могу прерадити. Ако је временска прогноза неповољна и када се предвиђају ниже температуре онда додавање сирупа није пожељно.  Пчеле неће никада напустити легло и пореметити температуру у гнезду, па се може десити, да услед пада спољне температуре, сируп остане у хранилицама дуже време и укисели се. Неки пчелари гребу рамове са медом, али довољно је да је рам са храном до пчелињег клубета. Отворен рам са медом, пчеле доживљавају као и сваки други извор хране у природи и тај мед ће сместити у област око легла. У супротном, неотворен мед ће саме пчеле отварати и по потреби користити како њима одговара.

Током првог пролећног прегледа могу се предузети и неке друге мере и радње, у зависности од тога која се апитехника  примењује, у циљу достизања оптималне јачине пчелињих заједница за искоришћење прве багремове или неке друге паше. Колико пчелара, толико и апитехника пчеларења. Најбоља апитехника је ,,не дирати“. Иначе, ако се примењује основна апитехника пчеларења десеторамним ДБ кошницом, до цветања џенарике нема потребе примењивати никакве мере и радње на пчелињаку. Обично у време цветања џенарике долази и време тз. првог пролећног прегледа. Прегледати кратко, и установити присуство легла, квалитет, количину хране. По потреби интервенисати, додавањем хране, спајањем слабих и неутралисањем безматака.

Познато је да пчеле не могу без воде па поједини пчелари обезбеђују чисту воду на пчелињаку и постављају хигијенске појилице на време, пре интезивног излетања пчела. Кад се пчеле навикну на одређени извор воде тешко се навикавају на неки други.  Неки пчелари практичари обогаћују воду са одређеним процентом соли, најчешће до 0,5 грама на литар воде. Ако у близини пчелињака има чисте воде, појилице нису потребне. Не треба се умарати ни око додавања соли у појилице. Подњаче треба очистити од остатака хране, угинулих пчела и других нечистоћа. Пчелињак треба редовно одржавати, косити траву, уклањати корове, а постоља за кошнице држати у исправном стању.