На добром смо путу да се надучимо, односно преучимо. Никад више није било учитеља пчеларства, пчеларских институција, академија и не знам чега више. Друштвене мреже су се усијале од силног свезнања о пчелама, разним методама, немачким, америчким, новозеладским. Жестоке су полемике међу пчеларима који знају све и стиче се утисак да се не слажу баш ни у чему. Чак ни о томе где треба стајати приликом прегледа кошница. Почетници су збуњени и не знају коме да верују. Један стари искусни пчелар каже да му млади често постављају чудна питања. Прочитају свашта на интернету и дођу да провере. То је добро и такви су ретки. Они нису без шанси да постану добри пчелари. Свакако, није добро имати више учитеља (ментора).

Размишљам и питам се, ко има највише користи од од оволиког свезнања. А ово свезнање захтева више новца, рада, времена и малтретирања пчела. Велики број пчелара прегледа и отвара кошнице током зиме, слика, хвали се и говори да пчеле ,,једу“ већ пету погачу до марта месеца. Троше људи новац на термо преграде, прстенове, погаче, инвертовани сируп и још пуно тога. Да не говорим о већим инвестицијама попут контејнера, разних платформи са наопаком рачуницом транспортовања. Људи врше превоз педесетак кошница на контејнеру и до 500 км. у једном правцу. Према тренутним ценама сунцокретовог меда, цени горива, накнадама возачима, питање је да ли се то исплати. По некој рачуници потребан је принос сунцокретовог меда од бар 30-так кг. по кошници да би се бар мало зарадило. Ако се узме у обзир пренасељеност кошница, нарочито у Банату у време сунцокретове паше и генерални неред у области пчеларства, велико је питање да ли селити или не!?

Такозване технике пчеларења су тек предмет забуне, непотребног рада, трошења горива и малтретирања пчела. Заборавило се на добро старо правило ,,не дирати“, а кошнице отварати кад је то заиста неопходно потребно. Мало напора улажемо да личним посматрањем и стеченим искуством почнемо истински живети са пчелама. Треба слушати читати и учити, али не прихватати све здраво за готово. Поготову интернет, You Tube и сличне канале. Нећете веровати и овде неко лепо зарађује захваљујући броју прегледа и рекламама. Људи воле да чују нешто ,,бомбасто“ из свих области живота па и из области пчеларства. Немојте се чудити, неки пчелари намерно праве снимке са очигледним глупостима да би имали што већи број прегледа.

Разним поступцима, тз. техникама пчеларења, ротирањем рамова, наставака, развлачењем легла, гребањем рамова, стављањем разних термо даски, преграда и слично, само умарамо себе, трошимо новац и однемажемо пчелама. Савршенство је у једноставности, једнобразности, стрпљењу и посвећености. Сагледавши своје грешке, у једном тренутку сам помислио да запишем све оно што не треба радити. Превелико уплитање у сам животни циклус пчелиње заједнице, а без јасног познавања живота, односно природног инстикта само штети. Помогни, а не однемогни, каже народ. А само је потребно: не узимљавати и не држати слабе пчелиње заједнице, имати младу матицу у кошници, добро саће, обиље хране у сваком тренутку и пчеле са минималним бројем варое. Такве пчелиње заједнице су углавном и здраве, те могу преживети зиму и без кошнице. У том случају зимски губитак на пчелињаку може бити само угинуће матице.

На овом блогу можете још прочитати о основним условима за добар принос меда, о томе како поједноставити пчеларење и о другим темама везаним за пчеларство.

(http://imunomed.rs/pcelarenje/).