Поуздано се зна да прво легло у нормалним пчелињим заједницама почиње средином месеца јануара, а некада и раније, око Божића, у зависности од спољне температуре и временских прилика. Изузетак су године у којима пчеле негују и форсирају матицу да носи јаја и током целе зиме као што је то била 2013/2014. година, а што је последица климатских промена. Пчеле у горњем делу сата где је топлије, мало изнад средине, припреме једну мању површину сата до меда и полена, а матица подстакнута хормоналним нагоном и храњењем о стране пчела почиње носити прва јаја, без обзира што спољна темпераута може бити у дубоком минусу. Температура у централном делу клубета расте и достиже ниво између 34 и 35 степени целзијуса, тачније 34,5. Тада почиње повећана потрошња хране, која је иначе минимална у време када у кошници нема легла.

Експериментално је уз помоћ сонди утврђено, да температурна разлика између централног дела гнезда и спољне температуре некада прелази и 60 степени целзијуса. Инстикт за продужењем врсте, без обзира на дубоки минус долази до изражаја. Пчеле се оријентишу према положају сунца и поларизоване светлости и сналазе у односу на предмете у природи (оријентири). Оне непогрешиво ,,читају“ природне појаве, осећају промену трајања обданице и у складу са тим се понашају, ,,знају“ шта чине у свако годишње доба или доба дана. Постоје мишљења да су пчеле одлични прогнозери и метеоролошких и других промена у природи.

У јануару и фебруару нема потребе за неким посебним радовима на пчелињаку. Осим повремених обилазака у циљу контроле и заштите од штеточина и временских непогода. У заједнице које нису зазимљене са довољно хране, боље је додати чврсту храну на сатоноше у виду такозваних погача.^[1] Ако се то чини у рам хранилицом, онда рам хранилицу треба поставити до клубета. Свако друго додавање хране, ван сатоноша и далеко од клубета, неће имати ефекта, јер ће храна бити удаљена од пчела. Пчелиње клубе се иначе компактно помера у правцу хране.

Постоје пчелари који по навици додају погаче, па и ако пчелиње заједнице имају довољно хране у кошницама. Неки то раде у јануару, неки касније, а има и оних који погачу додају приликом самог узимљавања, почетком јесени. У пракси је примећено, да пчеле у нормалним заједницама не односе храну у виду погаче, у току новембра и децембра месеца кад нема легла. Нарочито ако су медне капе довољно велике и положај клубета у односу на погачу удаљен.

Опречна су мишљења у теорији и пракси по питању прихране пчела у периоду јесен-зима. Свакако, прихрана пчела неинвертованим шећером (сахароза) у овом периоду године може имати негативних последица по пчелиње заједнице. Температуре су ниске и ако су пчеле удаљене од хранилице, сируп не могу ни однети. Пчеле уз помоћ фермента инвертазе, који луче у свом организму, претварају сложене шећере у просте (глукоза и фруктоза) па се на тај начин исцрпљују и скраћује им се животни век. Чист природни мед нема алтернативу и може се додати у свако доба године.

За оне пчеларе који желе стимулативно или из навике, односно обазривости, прихранити пчелиње заједнице (додати погаче), искуство каже да је то најбоље урадити у другој половини фебруара и почетком марта. Ово важи нарочито за пчеларе планинских подручја који желе селити пчелиње заједнице на прву багремову пашу. Температурна разлика између тих подручја може бити и до 10 степени, а знамо да су 2 или 3 степена пресудна за излетање пчела из кошница. Такође, разлика у вегетативном развоју биљака је око 15 дана, па нам је јасно,у којој су предности пчелари који пчеларе на нижим надморским висинама, чекајући први багрем. Они могу прихранити пчеле у случају слабе воћне паше у тз. беспашном периоду (10 до 15 дана) од краја цветања јабуке до почетка цветања багрема. Крај цветања јабуке у вишим пределима најчешће се поклапа са почетком цветања првог багрема у пределима са нижом надморском висином. Изузетак су године, када ово правило не важи услед евидентних климатских промена па цветање багрема буде у исто време и на 50 и 700 метара надморске висине.

[1] О исхрани пчела видети: ,,Храна и исхрана пчела“, Г. Ф. Таранов