Прође још једна година. Пуно здравља, пара, берићета, уобичајено честитају људи једни другима. Већина људи упражњава свеноћно бденије у некој кафани, пред телевизором, ретко у молитвеном расположењу. Само понеко преиспитује себе, шта сам прошле године добро учинио, какве сам плодове Богу и ближњима подарио. Јеванђелска прича о неплодној смокви има невероватно дубоку и садржински спасоносну поуку (Лк. 13.). Прича говори о неплодној смокви посађеној у винограду од неког и тај дође тражити рода на њој и не нађе. Ево већ три године долазим и на њој не налазим рода и рече виноградару: ,,Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?“ Е сад долази онај чудесан и милостив одговор: ,,Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво. Можда ће родити; ако ли не роди, посјећи ћеш је доцније!“ Тако је и са нашим годинама које нам се додају у исчекивању ,,Виноградара“ да род донесемо. Милост, мир, праштање и љубав као свезу савршенства, све је што милостиви Бог очекује од нас. Пазимо на време, јер су дани зли. Да не будемо изненада посечени као бесплодна смоква у своје време. Зато, не чекајмо боље време, боље сутра, већ Истину, Правду и Живот којих има у свим временима! Запитајмо се, шта заправо чекамо у ноћи коју неко назва ,,најлуђа ноћ“, без обзира који се календар користи по људском умовању!
