Примена сваке апитехничке мере има за циљ стварање јаких пчелињих заједница, а да се применом тих мера не поремети биолошка структура пчелињих заједница и не успори њихов развој. За добар развој пчелињих заједница довољно је присуство обиља хране у кошници (полен, мед), млада матица, добро саће и наравно здравље у кошници (одсуство било каквих болести). Опет треба поновити, најбоља мера или техника је ,,не дирати“, јер пчеле боље занају од нас шта им треба. Ако се претходне године пчеларило на правилан начин (вароа држала под контролом), мењало саће, промењене лоше матице, а у августу и септембру предузете све мере да заједнице имају на располагању обиље хране, онда ће и пролећни развој бити добар без обзира какве су временске прилике. На пчелару је само да се нада некој паши, ако се укаже. Заиста, око 20 кг. хране у плодишту, доноси мир пчелару и пчелама, чак и у априлу месецу. Непотребна је погачијада, сирупање, разне стимулативне прихране по 200 мл. и слично. Од тога имају користи само произвођачи трговци. Наравно, ако нема довољно хране онда се мора интервенисати.

Након успешног изимљавања и предузетих мера приликом првог пролећног прегледа, април је месец када се кошнице могу чешће отворити, али само кад за то има потребе и постоји оправдан разлог. На пример, посрећи се јака воћна или нека друга паша, па је потребно отворити кошницу и проценити јачину пчелиње заједнице, а по потреби додати медишне наставке. Уколико пчелар нема вагу, довољно је приметити беле врхове саћа на сатоношама и да плодиште кипи од пчела. Е, то је знак да се додају медишта. У оваквим условима, додају се грађевњаци, а може и по нека сатна основа.

Апитехничке мере, да или не?

Пчелари предузимају свакојаке радње усмерене на то да матица занесе, односно положи што више јаја, а печеле однегују што више радиличког легла. Уједно, то је месец када у природи цвета све више биљака, када све буја, а пчеле интезивно уносе полен и нектар. Воћна паша је је у пуном јеку, цветају џенарика, трешња, кајсија, бресква, јабука и друге воћне културе. Ту је и маслачак, мртва коприва и друго коровско биље. Пчелари најчешће врше стимулативну прихрану, проширују легло. Међутим, све то може имати и негативне последице по пчелињу заједницу, јер и у овом месецу временске прилике су непредвидиве. Снег, слана, хладно време, знају да изненаде. Углавном, добре матице створе услове, односно простор за залегање, али може се дести да у некој кошници буде вишка рамова са медом који сужавају простор за залегање. Тада пчелар може интервенисати премештањем таквих рамова иза преградне даске, као на слици. Они ће служити као стимулативна прихрана и резерва хране за касније. На њихово место може се ставити изграђен рама, а ако нема онда сатна основа.

Додавање медишних наставака

Медишне наставке не треба додавати прерано, а ни прекасно. Ако се додају прерано, а дође до погоршања временских прилика, може се пореметити температурни режим у кошници и доћи до застоја матице у полагању јаја. Ако се наставци додају касно, услед малог простора у кошници може доћи до појаве ројевог нагона. Медишни полунаставак најбоље је додати у тренутку када су пчеле запоселе све улице у плодишту кошнице, односно када је сваки оквир густо запоседнут пчелама. Поседнутост наставка пчелама најбоље се види у вечерњим сатима у време кад су се вратиле пчеле излетнице. Омиљен израз код пчелара је, да ,,кипи“ у кошници. Једна од предности ДБ десетке је управо у томе, што се додавањем једног медишног наставка не ремети пуно температурни режим у кошници.

Шта радити у време погоршања временских прилика?

Може се десити, да се временске прилике погоршају и престане унос нектара и полена у другој половини априла, а очекивано медење багрема близу. Онда су пчелари у великој дилеми. Овде искуство има пресудан значај, нарочито кад је у питању осећај и процена снаге пчелиње заједнице. Било је снега и захлађења и до првог маја па и касније. У таквој ситуацији мора се пратити временска прогноза (пчелари то иначе требају радити читаве сезоне). Некада је потребно пчелиње заједнице прихранити ради одржавања добре кондиције и ради поспешивања матице да и даље полаже јаја, некада не треба радити ништа. Ако се прихрањује, пчелиње заједнице је најбоље прихранити разблаженим сирупом у односу 1/1 у то у већој порцији или више већих порција у зависности од дужине лошег времена, количине хране и снаге пчелињих заједница. За овакве услове боља је рам хранилица. Ако су у питању хранилице које се стављају у збег, а пчелиње заједнице слабије, може се десити да услед хладног времена пчеле буду у клубету, па сируп и не однесу. Добар део пчелара додаје чврсту храну, погаче, неко ставља и чист шећер у кристалу. Мање порције сирупа и прихрана у континуитету могу касније створити услове за појаву ројевог нагона. Опет, искуство пчелара и добра процена су од велике важности. Мада ни то некада не помаже. Рвање са природом и пчеламакаи и узајамно надгорњавање још увек трају.