Апитехнике су најразноврснији облици пчеларских поступака и радњи, примене најсавременијих метода и стечених научних знања и практичних искустава у гајењу пчела, а све у циљу развића и одржавања јаких и здравих пчелињих заједница и постизања високих приноса меда и других пчелињих производа.

У најширем смислу, апитехничке мере су разноврсне, а није далеко од истине тврђење, да колико пчелара има толико и техника пчеларења. Постоји мишљење, да се по овом питању пчелари слажу само у једном, а то је, да приликом прегледа пчелињих заједница треба стати иза кошнице. Без уноса нектара из природе или прихране пчелињих заједница, примена већине мера апитехнике је скоро немогућа. Пчеле граде саће и интезивно шире легло само кад има уноса нектара.

Начини рада са кошницама, разликују се од врсте кошница и циљева који се желе постићи. Ове радње су најчешће усмерене на проширење легла и спречавање ројевог нагова. У раду са кошницама настављачама, основне операције могу се вршити наставцима и појединачно са рамовима. За рад наставцима најпогоднија је такозвана Фарарова кошница и донекле ЛР кошница, односно оне кошнице са краћим наставцима. Манипупација наставцима прилично је отежана код ДБ кошница, ако се изузму медишни наставци.

Примена апитехничких мера у виду окретања наставака, ротирања, додавања сатних основа и изграђених оквира, може имати веома штетне последице по пчелињу заједницу и успорити њен развој. Превелико уплитање пчелара и често отварање кошница изазива стрес пчелиње заједнице. Најбоља апитехника је ,,не дирати“. Пчелар треба да води рачуна да пчелиња заједница не остане без хране, да је здрава и јака, очишћена од варое и да на време додаје медишне наставке. Све ово може нам казати вага, рам грађевњак и визуелни поглед на полетаљку или сатоноше. Звук из кошнице, исто тако, пуно нам може рећи о стању пчелиње заједнице.

Довољно је погледати само рам грађевњак (мисли се на цео оквир подељен летвицом на два дела), без листања осталих рамова. Он ће нам рећи, има ли уноса, матичњака, каква је матица. Ако видимо да има једнодневних јаја и нема започетих матичњака (обично почињу на делу рама грађевњака), онда заједница није у ројевом нагону. Ако на њему има доста меда, то нам казује да је матица лошија.

Поглед на сатоноше, даје нам одговор о мирноћи пчеле, јединствености клубета, положају хране, има ли матице, има ли уноса нектара (пчела фино гуди и мирна је) и још пуно тога. Посматрањем полетаљке можемо опет видети има ли заједница матицу. Види се вредноћа и унос полена и нектара. Ако пчеле не уносе или уносе мало полена (мале торбице на ножицама), пузе уз предњи зид кошнице, нема ужурбаности, онда таква заједница вероватно нема матицу. Такве најчешће буду нападнуте и подложу грабежи. Ако се примети таква кошница која одудара од осталих, онда се само она прегледа. Јако брујање из кошнице и непрестано лепезање крилима са подигнутим задком, опет нам говори да заједница нема матицу.

Значи, у раду са пчелињим заједницама, треба се трудити да својим поступцима, мерама и радњама не реметимо мир и радно расположење. Ако одемо на пчелињак, а пре тога нисмо у глави срочили план шта треба урадити, онда је боље ништа не радити. Прегледом кошница у време интезивне пчелиње паше можемо значајно умањити принос тога дана. Ако се баш нешто мора урадити, онда то треба урадити предвече, кад паша јењава. Нарочито није пожељно отварати кошнице зими и у рано пролеће.

У пчеларству нема строгих правила, јер пчела увек ради по свом инстикту. Нешто може бити, али и не мора. Зато је пчелар увек ту да нешто поквари, а радозналост без доброг расуђивања може да нас кошта.