Зашто се постаје пчелар? Многи питају, а мало је њих који заиста постану пчелари. Они пак, који постану пчелари не знају да ли је то део личног плана, призив Божји или пука случајност? Ако је то лични пословни план, са циљем да се обогатимо, већ након пар година схватићемо да смо циљ промашили. Ако је то љубав према пчелама, каква је то љубав ако није узвраћена! Где је ту љубав, ако пчеле боду и бране себе, животни простор и храну коју су сакупиле. Да ли је то љубав када пчелар тежи да им одузме што више хране коју су за себе и своје потомство сакупиле.  Одговор на та суштинска питања тражи мањи број пчелара, док медари не постављају питања и не нуде одговоре. Они једноставно одузимају мед и продају. У одговору на питање како се постаје пчелар, случајност искључујем, јер стојим на становишту да у свету ништа није случајно, да  све има свој смисао битисања. У Васиони постоји савршени поредак и вечни закони, а на нашој планети такав склад међу живим бићима, који нажалост, човек разумно биће, својим неразумним поступцима ремети. Међу људима требало би да влада морал, а у свакој души савест, посебно у души пчелара.  „Шта остаје? Остаје да размислимо. Јесмо ли постали пчелари да се обогатимо? Они, који су у то веровали давно нису више пчелари. Или неће више бити. Да кажемо: волимо пчеле па зато пчеларимо. И то су заблуде. Толико труда и жртава ради љубави – која не узвраћа. Тога има само у романима, односно међу романтичарима. Међутим, пчелари и даље остају на ногама. Али, прави пчелари. Одговора, дакле, ипак има. Пчелар остаје пчелар. До краја живота. Зашто? -Нема одговора! Он је у сваком правом пчелару.“[1] Остаје ми да верујем да је животни пут пчелара призив Божји и да се одговор на питање, зашто се постаје пчелар, налази у мени и сваком пчелару. То је ехо душе моје у сунчаној градини времена